Bebin mozak je kao najjača mašina za učenje

0 - 18 meseci
Bebin mozak je kao najjača mašina za učenje

U poslednjih 20-ak godina naučnici su došli do novih zaključaka u vezi sa učenjem kod malih beba. Alison Gopnik, svetski priznata naučnica za istraživanje dečijeg razvoja i profesor psihologije i filozofije na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji, tvrdi da novorođenčad razmišljaju kao neki najbriljantniji umovi.

Njihov mozak je najjača mašina za učenje na svetu i one preispituju hipoteze baš kao i naučnici, a u tome su bolji od odraslih, ističe ova naučnica.

Kako kaže Gopnik, to je zato što deca kada se igraju, ustvari eksperimentišu i itekako su svesna svoje okoline, što su pokazala i istraživanja.
“Kako ih ne možemo pitati što misle, stavili smo dve posude hrane pred 15-mjesečnu i 18-mesečnu decu – jednu sa krekerima i drugu sa brokolijem. Sva su deca jela krekere. Ali kada je moja pomoćnica birala hranu oduševljavala se naizmenično i na krekere i na brokoli.

Međutim, kada bi od dece tražila da joj dodaju hranu, 18-mesečna deca dala bi joj ono što ona voli iako oni to ne vole. A na njenu molbu “dodaj mi”, bebe od 15 meseci dugo bi gledali u nju da bi joj ipak dali krekere. Jer ono što se njima dopada, dopada se svima”, kaže Gopnik.

To znači da deca u roku od samo tri meseca mogu da naučile da ne volimo svi isto i da treba poštovati i volju drugih. To je, kaže Gopnik, “više nego što neki odrasli mogu da nauče”.

Ova naučnica je i uporedila stanje dečije svesti s odraslima:

“To je kao kad se nađemo u novoj situaciji, npr. zaljubimo se ili prvi put posetimo neki grad. Tada nam se svest ne sužava nego se širi, pa su tri dana u Parizu intenzivnija nego mesec kod kuće. Dakle biti beba je kao da ste zaljubljeni, prvi put u Parizu.”

“Svest i pažnja odraslih su kao reflektor. Odlučimo što je važno i tome se posvetimo. Imamo fokusiranu pažnju. Dok je svest male dece poput fenjera. Teško se usmere na jedno, ali su vešti u primanju mnogo informacija iz raznih izvora”, zaključila je Alison.